Više od autora

• Danas na meniju: Pommes frittes
• Idealan zet
• Recenzija intervjua Mlađe Begović
• Istražujemo: Pivo & žestica - nuspojave
• Ćube

Više iz kategorije

• Danas na meniju: Pommes frittes
• Pilule za lilule
• Dita predvodila svoju reviju rublja
• Hamburger - mit ili stvarnost?
• Idealan zet

Ne kažemo da bi to trebao biti glavni razlog zbog koje je švedski original bolji od nove američke verzije, ali Noomi Rapace je uistinu puno bolji komad od Rooney Mare.

Možda su podjednako opake, obje se znaju freakovski koristiti tehnologijom i nije im se baš pametno zamjeriti, ali eto, švedska Lisbeth je ona s kojom bi radije, ako već ne otišli na večeru, mogli na darkerski koncert.

Š to još reći o Fincherovom remakeu sada već planetarno popularne ”žMillenium" trilogije. Ništa, osim da je koristio davno zaboravljenu tehnologiju indigo papira, pa doslovno prekopirao originalni film, ali koliko god se trudio, na kopiji se vide mrlje, a iako je sve skoro isto - u tom procesu se negdje izgubila suština.

Jer osim vizualne dojmljivosti u filmu je sve nekako - preamerički. No tako to i izgleda kad pošalješ Amerikance u Švedsku da govore engleski s nekakvim čudnim naglaskom koji bi trebao oponašati sjevernjake, a isto tako mogli su govoriti tahićanski, nitko ne bi primijetio razliku. Ionako je jedini razlog zašto je film snimljen to što su Amerikanci lijeni da čitaju titlove.

A mi vam samo možemo poručiti što su nam govorili naši stari „Sine, zašto se truditi dobiti lažnu plavušu, kad imaš plavu crnku“.
A Lisbeth je crna i još tome Šveđanka (i još nosi šiljke i zakovice), a kud ćeš bolje kombinacije od toga...

Hm, plavušu? (op.ur.)